Pratite nas


       

Prvi 100 % PHF klub u Distriktu


 

Kalendar

   
RC Beograd
   
Drugi klubovi
   
District 2483
   
RI

Želite da postanete Rotarijanac?


Postavite sebi sledeća pitanja:


Da li je istinito?


Da li je pošteno prema svima?


Da li će proisteći dobra volja i prijateljstvo?


Da li je korisno za sve?


Ukoliko ste uspešni u svojoj profesiji, radite u skladu sa ovim načelima, imate dovoljno za sebe i želite da pomažete drugima koji nemaju i kojima je potrebna pomoć, želite da steknete nove prijatelje širom sveta, da se družite sa liderima i unapređujete svoju zajednicu i sebe, i zainteresovani ste da postanete član prvog kluba u Srbiji, Rotari kluba Beograd, budite slobodni da nas kontaktirate.

Oblasti delovanja Rotarija


Monografija kluba


 

Nedeljni sastanci


RC Beograd se sastaje

četvrtkom u 20:00

u hotelu Hyatt u Beogradu (Milentija Popovića 5)

Kontakt podaci


Kursulina 14, 11000 Beograd

fiksni: +381 11 2440 440

e-mail: office@rotarybeograd.org

U susret srebrnom jubileju - 25 godina obnavljanja rada našeg kluba

Rotari klub: RC Beograd
Datum: petak, oktobar 14, 2016
Adresa: Beograd

1929-1992-2017

Rotari klub Beograd je prvi osnovani klub u našem regionu, nekadаšnjoj Jugoslaviji. Osnovan je 1929. godine u vreme snažnog širenja Rotari pokreta u Evropi i svetu, iste godine kada su osnovani RC Atina, RC Jerusalim, RC Bukurešt, samo par godine posle osnivanja RC Beč, RC Prag, RC Lisabon i RC Budimpešta, a pre RC Luksemburg, RC Hong Kong i RC Varšava.

Rad Kluba je prekinut 1941. godine zbog okupacije, ali se nije nastavio posle završetka II svetskog rata, zbog komunističke vlasti koja nije prihvatala ideju Rotarijanstva, jer je u njoj videla prozapadnu organizaciju i opasnost. Istu sudbinu naš klub je podelio sa klubovima iz zemalja istočnog bloka, Rotari klubovima Prag, Budimpešta i Bukurešt, iako je Jugoslavija zvanično sve vreme bila nesvrstana i neutralna zemlja. Rad našeg kluba je obnovljen 1992. godine, iste godine kada i RC Bukurešt, a dve, odnosno tri godine posle obnavljanja rada RC Prag i RC Budimpešta.

Svi koji pamtimo devedesete znamo koliko je to bio težak period. Ratovi, sankcije, hiperinflacija, pljačkanje države, kolone izbeglica, masovne grobnice, brojni nestali i stradali, bombardovanje - bio je ambijent u kome su članovi Kluba pomagali zajednici, podizali Klub i širili Rotari. Činili su to sa velikim žarom, i sa puno uspeha sprovodili akcije vakcinacije dece od poliomelitisa po najzabačenijim krajevima zemlje, i bili most za pomoć koju su Rotarijanci iz Evrope upućivali. Pomagali su i jedni drugima da se i sami sačuvaju i opstanu u teškom vremenu. Većina nas koji smo došli u Klub u poslednjih 10-ak godina, ponosni smo što u svojim redovima imamo i danas trojicu rotarijanaca - Dragana Brajera, Ljubu Hadži Đorđevića i Nikolu Mandića, koji su u Klubu od prvog dana, i tako punih 25 godina. Njihov entuzijazam nas i danas nadahnjuje a iskustvo pomaže, tako da lako prihvatamo i opaske „E, to je bio Rotari!“.

Zaista, reči koje se danas često upućuju na račun Rotarija je da je „u krizi“, da „broj članova opada“, da „nije više to - to“ itd.  U prilog takvim tvrdnjama idu i podaci da se broj članova već više godina vrti oko 1.200.000 i da ne mоže više da raste. Tu su i podaci iz našeg Distrihta koji čine Srbija i Crna Gora, koji kažu da nas nikada nije bilo manje, tek nešto više od 1000, i na kraju podaci iz našeg kluba u kojem danas imamo 14 članova, upola manje nego 1992. godine.

Najčešće pridike i „ocene“, međutim, ne dolaze iznutra već spolja, uglavnom od onih koji misle da je Rotari tajna organizacija ili „produžena ruka“ nekih tajnih organizacija, koja krije svoje delovanje i članove, od prolaznih članova koji protrče kroz rotari za godinu - dve dana, razočarani zbog neostvarenih motiva za ulazak - da na brzinu upoznaju neke važne ljude i da sklope neke velike poslove; od političara kojima ne gode misleći, nezavisni ljudi sa integritetom, koje ne mogu da kontrolišu i njima da manipulišu, od autokratskih lidera kojima su strane demokratske, participativne metode liderstva i upravljanja „jednakih među jednakima“; od onih koji ne podnose promene i ne umeju da razmišljaju „out of the box“ - kosmopolitski, i ne umeju da šire mir i toleranciju među ljudima u svetu, bez obzira na nacionalnu, versku ili rasnu pripadnost; ili od onih koji žive u prošlosti, u nekim nestalim državama, sistemima i uređenjima, sa velikim vođama kojih više nema, i kojima je po pravilu sve što je bilo nekad bolje nego danas, a sve što će doći može da bude samo još lošije.

Čini se da i danas, kao i u vreme hladnog rata, Rotari i Rotarijanci predstavljaju prozapadnu opasnost i smetnju?! Takve ideje se šire iz neznanja, namere ili zato što treba prikriti doprinos, uticaj i kapacitet koji ovaj pokret ima. Pomaganje i služenje, koji su u osnovi našeg delovanja danas je naizgled opšte prisutno i mnogo raširenije nego nekada. Ako je tako, to je dobro, i ja u tome vidim uspeh Rotarija, jer to znači da su i druge organizacije, institucije, firme i pojedinci podržale ideju koja nas Rotarijance objedinjuje i razlikuje već 111. godina. Ono po čemu se razlikujemo od onih organizacija, i pojedinaca, koje u pomaganju vide još jedan moćan kanal za lobiranje, promociju i ostvarenje sopstvenih interesa, popularnosti ili više glasova je da mi pomažemo uvek, bez očekivanja da nam se to ikad vrati ili da ostvarimo neku korist, benefit ili privilegiju.  Naš benefit je spoznaja da smo pomogli, da smo privukli pažnju i pomoć prijatelja iz drugih krajeve sveta, da smo ukazali na neki problem koji onda druge organizacije mogu bolje da reše i da smo u svemu tome osnažili postojeća prijateljstva i stekli nove prijatelje.

Promocija naših akcija nam je potrebna samo da bismo objasnili ko smo i šta radimo i da bismo tako privukli nove članove, koji će podeliti vrednosti koje gajimo i sa kojima ćemo graditi nove akcije. U prethodnim godinama pokazali smo da umemo da organizujemo i sprovodimo akcije, da gradimo kuće, da opremamo sirotišta i držimo obuku deci bez roditelja, na računarima koje smo obezbedili na global grantovima Rotari fondacije, koja bezrezervno podržava našu zemlju i svaku naš inicijativu.

Naša najvažnija akcija za ovu godinu - godinu jubileja, ali i misija za naredne godine, jeste da pokažemo da umemo da se prilagođavamo, da se menjamo nabolje i da mislimo na nasleđe koje baštinimo; da gledamo kakvo ćemo nasleđe predati budućim članovima, i kako će naš klub izgledati u narednih 25 godina. Jubilej ćemo obeležiti povećanjem broja članova i tako pojačati kapacitet za još veće akcije i delovanje. Red je da kao najstariji klub sa 25 godina kontinuiranog rada, imamo najmanje 25 članova! U tom cilju smo prilagodili našu politiku prijema novih članova i omogućili da članovi mlađi od 40 godina vide sebe u našem klubu, koji će im pomoći da ispolje sebe na polju pomaganja drugima i istovremeno na sopstvenom napretku i stabilnosti i razvoju svojih porodica, u vremenu koje nije ništa manje izazovno nego vreme kada je naš klub osnovan - pre 87, odnosno pre 25 godina.

Vaš u Rotariju,

Nenad Saković, 25. (tj 37.) predsednik RC Beograd

povratak na prethodnu stranu