Pratite nas


       

Prvi 100 % PHF klub u Distriktu


 

Kalendar

   
RC Beograd
   
Drugi klubovi
   
District 2483
   
RI

Želite da postanete Rotarijanac?


Postavite sebi sledeća pitanja:


Da li je istinito?


Da li je pošteno prema svima?


Da li će proisteći dobra volja i prijateljstvo?


Da li je korisno za sve?


Ukoliko ste uspešni u svojoj profesiji, radite u skladu sa ovim načelima, imate dovoljno za sebe i želite da pomažete drugima koji nemaju i kojima je potrebna pomoć, želite da steknete nove prijatelje širom sveta, da se družite sa liderima i unapređujete svoju zajednicu i sebe, i zainteresovani ste da postanete član prvog kluba u Srbiji, Rotari kluba Beograd, budite slobodni da nas kontaktirate.

Oblasti delovanja Rotarija


Monografija kluba


 

Nedeljni sastanci


RC Beograd se sastaje

četvrtkom u 20:00

u hotelu Hyatt u Beogradu (Milentija Popovića 5)

Kontakt podaci


Kursulina 14, 11000 Beograd

fiksni: +381 11 2440 440

e-mail: office@rotarybeograd.org

Lista predstojećih gostiju

Prikazati govornike za
Samo gosti
Prikazati po strani gostiju

Dr sci med dr Vesna Mioljević


četvrtak, novembar 6, 2014

Diplomu doktora medicine stekla na Medicinskom fakultetu u Beogradu, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu stekla diplomu  specijaliste epidemiologije.

Od 2001.god. zaposlena u Kliničkom centru Srbije. Načelnik je Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija i zamenik direktora Službe za bolničku epidemiologiju i higijenu ishrane Kliničkog centra Srbije.

Dr Mioljevic 2008.god. stekla je zvanje magistra medicinskih nauka, 2010.god. zvanje Primarijusa a 2014.god.  zvanje doktora medicinskih nauka.

Dr  Vesna Mioljevic bila je u  u prilici da se upozna sa organizacijom rada  Cantonal Hospital Solohurn, Switzerland, University Medical Centre, Ljubljana, Slovenia University Medical Centre, Maribor, Slovenia, University Hospitals, Geneva, Switzerland i Cochin Hospital, University Hospital of Paris, France.

Učesnik je studije MOSAR 2007/2009 (Mastering hOSpital Antimicrobial Resistance in Europe, programa  koji je podržan od strane Evropske komisije. Osoblje Službe za bolničku epidemiologiju, u kome je dr Mioljevic  zaposlena, 2004.god, dobilo priznanje Infection control team of the year 2004 od strane kolega iz Velike Britanije.

Dr Vesna Mioljevic clan je Udruženja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija Srbije, kao i Srpskog udrženja za lečenje  rana.

Dr Mioljevic pohađala je više Trening course iz oblasti bolničke epidemilogije, mikrobiologije i infektivnih bolesti.Osim toga, više puta učestovala kao predavač u okviru kontinuirane medicinske edukacije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Bila je predavač na seminaru ,,Uvod u terensku epidemiologiju u organiziji Evropske komisije za rekomstrukciju. Aktivan je učesnik brojnih domaćih i inostranih kongresa iz oblasti epidemilogije, mikrobiologije i infektivnih bolesti.

Dr Mioljevic autor/koautor više 40 radova objavljenih radova i jednog poglavlje u stručnoj knjizi.  U Kliničkom centru Srbije radi kao bolnički epidemilog.

Dr Milоš Borenović


četvrtak, april 10, 2014

Др Милош Бореновић рођен је 10. јуна 1979. године у Београду где је завршио основну школу и Математичку гимназију. Дипломирао је и магистрирао на Електротехничком факултету у Бегораду, 2005. и 2008. године, респективно. 2011. године је одбранио докторску дисертацију на универзитету Westminster у Лондону, у Великој Британији. Бави се практичним и научно-истраживачким радом у телекомуникацијама, највише у областима позиционирања у савременим радио-системима, алгоритмима вештачке интелигенције, радио-пропагацији, итд. У периоду од 2005. до 2009. године, радио је на катедри за телекомуникације Електротехничког факултета у Београду и School of Electronics and Computer Science на универзитету Westminster. Након тога, радио је као извршни директор српске компаније Декоде. Тренутно ради у научно-истраживачком центру Влатаком.

Од 2001. године Др Милош Бореновић је члан Горске службе спасавања (ГСС). ГСС је добровољна и непрофитна организација чији је основни циљ помоћ и спасавање у неприступачним планинским и урбаним условима. ГСС Србије су 1952. године основали искусни алпинисти, док данас Горску службу спасавања сачињава око 200 активних спасилаца, од којих су многи искусни планинари, високогорци, алпинисти, лекари, спортски пењачи, спелеолози, рониоци, скијаши и параглајдеристи. Спасити људски живот, помоћи човеку у невољи, основни је задатак ГСС Србије. У склопу ове организације, Милош је учествовао и водио преко сто спасилачких акција.

Vladimir Mitrović


četvrtak, februar 27, 2014

Vladimir je rođen 1992. godine.

Član je Rotarakt kluba Beograd kojim je predsedavao 2009-10 godine i gde je ostvario zapažene rezultate.

Po profesiji je ekonomista, koji se nekoliko godina intenzivno bavi istraživanjem psihologije i njenog uticaja na ekonomiju, što je i tema njegovog Master rada i predavanja.

Trenutno radi u kabinetu premijera, u birou za međunarodne odnose i EU integracije.

Pre dolaska u MUP radio je u AC Nielsen na poslovima analize tržišta i u komori mladih Srbije.

Omiljena rekreacija su mu skijanje i ronjenje.

Odlično govori engleski jezik.

Završio je brojne treninge i seminare iz oblasti: upravljanja projektima, političkih veština i marketinga, media komunikacija. Trener je na Poslovnoj akademiji.

Jelena Stefanović


četvrtak, februar 6, 2014

Zahvaljujući činjenici što je rođena u umetničkoj porodici, Jelena Stefanović je još od ranog detinjstva imala prilike da uči od priznatih umetnika i eminentnih stručnjaka iz najraznovrsnijih oblasti muzičkog i scenskog stvaralaštva. Ćerka je našeg istaknutog umetnika, pevača, kompozitora, tekstopisca i slikara Bobe Stefanovića i spikerke-voditeljke Svetlane Blagojević (ex Stefanović) koja je proglašena prvim glasom Radio Beograda, ali i autorke više knjiga kojima je udarila temelje menadžmentu u kulturi u našoj zemlji.

Još tokom osnovnog obrazovanja, Jelena je odlazila na časove modernog baleta kod Lokice Stefanović i klasičnog baleta kod Jovanke Bjegojević, zatim na časove solo pevanja kod Dubravke Nešović, na časove gitare kod profesorke Nade Kondić; pohađala je različite kurseve iz oblasti folklornih igara, latino i standardnih plesova i išla u dramsku sekciju, odnosno Studio kulture govora i glume pri Radio Beogradu kod Bate Miladinovića i Milana Mike Aleksića. Sve naučeno počinje da primenjuje u praksi 1991. godine u emisiji “Dečji budilnik”; zatim 1992. godine radom na tada najpopularnijoj i najslušanijoj radio stanici – u radio “Pingvinu”.
Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u decembru 2001. godine na odseku za filmsku i televizijsku produkciju. Međutim, njen profesionalan život počinje još dok je bila na trećoj godini studija radom u tadašnjoj Radio Jugoslaviji u svojstvu spikera, novinara i voditelja gde stiče bogato radno iskustvo. Kako je bila kadar obučen od strane vodećih spikera Radio Beograda, uskoro dobija zaduženja da stečena znanja prenese na nove kolege.

Maja 2001. godine počinje da radi na televiziji YU Info, prvo kao spiker u informativnom programu, a zatim u svojstvu koordinatora programa i dežurnog organizatora. Jula 2003. godine prelazi u produkciju RTV BK Telekoma gde obavlja različite organizacione poslove, učestvuje u planiranju, realizaciji i finalizaciji projekata kao što su “Idol”, “SMS avantura”, “Najslabija karika”, “Želite li da postanete milioner”, itd.

Sve ovo vreme, Jelena pokušava da pronađe svoj individualni umetnički izraz, nešto po čemu će biti prepoznatljiva i sebi i drugima. Na sve načine ona nastoji da otkrije originalnu crtu zahvaljujući kojoj neće podsećati ni na jednog od svojih roditelja. Tako, godine 2004. počinje snimanje prve srpske telenovele “Jelena” u produkciji Powerhouse Entertainment-a gde stiče raznovrsno iskustvo. Međutim, iz svega toga se posebno izdvaja jedna slučajnost koja će odrediti njen dalji put – zahvaljujući potrebama snimanja slučajno stupa u kontakt sa jednom od prvih škola orijentalnog plesa u našoj zemlji i u početku kreće rekreativno da se bavi ovom plesnom formom. Naravno, njena interesovanja ubrzo prevazilaze granice rekreativnog i amaterskog, pa odlazi na audiciju i učestvuje u pripremama i realizaciji predstave “Mesečeva arabeska” koja je uspešno izvedena u junu 2007. godine u Pozorištu na Terazijama. U isto vreme počinje da radi kao asistent u eksternoj produkciji Enter TV; glavni je organizator emisije “Pogodi ko dolazi na večeru” autora i voditelja Mirjane Bobić Mojsilović.

Njen sledeći korak bio je u vidu saradnje sa rediteljem Ljubišom Matićem na pripremi projekta “Arapska noć” koji je premijerno izveden u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je za potrebe predstave podučavala i pripremala glumce za izvođenje određenih koreografskih segmenata koje je sama osmislila.

U periodu od 2007. do 2012. godine, osim profesionalnog bavljenja ovom plesnom formom prilikom čega sa ogromnim entuzijazmom upoznaje ljude iz okruženja sa najstarijom igrom na planeti, Jelena radi za inostranu kompaniju SDI i prevodi igrane i dokumentarne filmove i televizijske serije sa engleskog i španskog jezika. U isto vreme nastavlja da radi i sinhronizacije dokumentarnih emisija i programa.

Tokom 2010. godine počinje da radi na Fakultetu dramskih umetnosti u svojstvu producenta u Pozorišnom i radio studiju. Novembra meseca iste godine upisuje Doktorske umetničke studije na FDU sa temom iz oblasti orijentalnih igara, a već tokom prve godine studija učestvuje u realizaciji projekta studenata treće godine Glume (klasa prof. mr Gordane Marić) podučavajući ih osnovama orijentalnog plesa.

Nakon čitave decenije koju je provela u izučavanju orijentalnih igara, njihovog međusobnog preplitanja i uticaja na druge umetničke forme, kao i na kulturu naroda sa kojima su dolazile u dodir, Jelena je odlučila da ostavi pisani trag o rezultatima svoga istraživanja. Tako je nastala knjiga ”Stara igra, nova umetnost” objavljena početkom ove godine u elektronskoj formi, ali će se ubrzo, zbog ogromnog interesovanja, verovatno pojaviti i u štampanom izdanju.

 

Marko Andjelković


četvrtak, januar 30, 2014

Академик МАРКО АНЂЕЛКОВИЋ

 

Академик Марко Анђелковић рођен је 18. септембра 1945. године у Београду, где је завршио основну школу и гимназију (Друга београдска гимназија). Природно-математички факултет Универзитета у Београду, Одсек за биологију, уписао је 1964, а дипломирао 1968. године. На истом факултету магистрирао је 1972. године, а докторирао 1978. године. Део стручног и научног усавршавања обавио је на реномираним универзитетима у иностранству: Лабораторија за генетику Медицинског факултета Универзитета у Бечу (1970), Катедра за популациону генетику Биолошког факултета Универзитета у Тибингену (1971. и 1974) и Лабораторија за популациону генетику Биолошког факултета Јелског Универзитета (1978/79).

Научноистраживачку и наставну каријеру академик М.Анђелковић започео је 1969. године у Одељењу за генетику Институита за биолошка истраживања „Синиша Станковић“  у Београду, као млађи асистент. У звање асистента изабран је 1972, научног сарадника 1981, вишег научног сарадника 1989, а у звање научног саветника 1991. године. За доцента на Катедри за генетику и еволуцију Биолошког факултета Универзитета у Београду изабран је 1980. године, за ванредног професора 1989. године, а за редовног професора 1992. године. Оснивач је Одељења за генетику популација и еко-генотоксикологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2003. године, а за редовног члана 2009. године.

На Биолошком факултету Универзитета у Београду академик М.Анђелковић креирао је програме за више предмета из области генетике, организовао и реализовао наставу на њима у оквиру додипломских, последипломских и докторских студија. Држао је наставу у оквиру додипломских студија на Природно-математичком факултету Универзитета Црне Горе у Подгорици, Одсек за биологију, и учествовао је у последипломској настави на Медицинском и Географском факултету Универзитета у Београду. Такође је држао наставу и у оквиру неколико међународних семинара из области оплемењивања организама. Од оснивања Истраживачке станице "Петница" (1982) учествује у креирању теоретске наставе и практичног рада из биологије и држи предавања из различитих дисциплина генетике. Поред доприноса унапређењу и модернизацији наставе из појединих генетичких дисциплина, извео је, у својству ментора, завидан број дипломаца, специјалиста, магистара и доктора биолошких наука. 

Област научне делатности академика М.Анђелковића је генетика, а најобимнији део његове научноистраживачке активности одвија се у оквиру генетике популација, еколошке генетике и еко-генотоксикологије. Учествовао у реализацији око 20 научноистраживачких пројеката у својству истраживача и/или руководиоца подпројеката или пројеката. Самостално или са сарадницима објавио је oкo150 научних, стручних и прегледних радова у националним и међународним часописима. Аутор је 7 поглавља у књигама и монографијама. Коаутор је једне научне књиге, једног универзитетског уджбеника, и два средњошколска уџбеника. На националним и међународним научним скуповима учествовао је са преко 160 саопштења, више пута као пленарни предавач по позиву. Био је уредник 7 монографија, а учествовао је у изради експертиза и елабората из области генетичке токсикологије. Следствено овоме, библиографија академика М.Анђелковића, укључујучи магистарску тезу и докторску дисертацију, садржи преко 320 библиографских јединица. Публиковани радови цитирани су преко 300 пута у радовима публикованим у реномираним научним часописима и око 40 пута у књигама и монографијама.

Академик М.Анђелковић је члан следећих научних друштава: Српско биолошко друштво, Друштво генетичара Србије, Друштво ентомолога Србије, European Environmental Mutagen Society и European Society for Evolutionary Biology. Члан је редакцијa часописа Archives of Biological Sciences, Генетика и Acta Entomologica Serbica. Члан је Стручне редакције за биологију, ботанику, зоологију и микробиологију Српске енциклопедије. Поред овога, обављао је и обавља већи број функција у научним друштвима, стручним телима Универзитета у Београду, Биолошког факултета и Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић", као и у стручним телима министарстава Републике Србије.

Академик М.Анђелковић добитник је Октобарске награде града Београда у области науке за 1990. годину. Од стране Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије 2004. године награђен је наградом I ранга за постигнуте резултате на истраживачким пројектима. Извршни идбор Српског биолошког друштва је поводом 60 година рада и постојања Друштва доделио захвалницу академику М.Анђелковићу за допринос развоју биологије и афирмацији циљева Српског биолошког друштва.

У оквиру САНУ академик М. Анђелковић активно учествује у њеном раду. Председник је међуодељенског Одбора „Човек и животна средина“ и  Одбора за проучавање фауне Србије, а члан је међуодељенског Одбора за изучавање и праћење стратегије науке. Заменик је секретара Одељења хемијских и биолошких наука, члан Комисије за укључивање САНУ у међународне пројекте и координатор сарадње САНУ и IAP. Био је члан делегације САНУ на конференцији академија источне и југоисточне Европе (Кишињев, Молдавија, 2007). Руководилац је пројекта САНУ „Еколошка и генетичка истраживања популација Drosophila subobscura централног Балкана“, а координатор је пројекта „Истраживања паразитофауне риба реке Дунав као и њених притока, са посебним освртом на појављивање паразита под утицајем различитих загађења изазваних антропогеним фактором“, који се реализује у оквиру сарадње између САНУ и Бугарске академије наука. Био је председник Организационог одбора и председник симпозијума „Биодиверзитет на почетку новог миленијума“,  симпозијума „Енергетика и животна средина“ и симпозијума „Генетички модификовани организми - чињенице и изазови“, као  и члан Организационог одбора симпозијума „Управљање генетичким ресурсима Србије.“